Robni zapis

• Robni zapis je hartija od vrednosti izdata od strane javnog skladišta po osnovu ugovora o skladištenju između deponenta i javnog skladišta, a dokazuje vlasništvo nad naznačenom količinom i kvalitetom uskladištenog poljoprivrednog proizvoda, kao i obavezu javnog skladišta da čuva i na zahtev imaoca robnog zapisa izvrši predaju poljoprivrednog proizvoda.
• Izdaje se u pisanoj formi i sastoji se od dva dela Priznanice i Založnice.
• Može biti izdat i u elektronskoj formi i u tom slučaju može da sadrži i druge podatke neophodne za vođenje ove vrste evidencije.
• Robni zapis se izdaje na period do jedne godine, odnosno na period koji ne može biti duži od roka trajanja poljoprivrednog proizvoda.
• Imalac robnog zapisa može biti pravno ili fizičko lice koje je deponovalo poljoprivredni proizvod u javnom skladištu i kome je izdat robni zapis, ili lice na koje je robni zapis prenesen.

Potencijal robnog zapisa

• Imalac robnog zapisa može trgovati njime (uključujući i berzansku trgovinu), iskoristiti ga kao sredstvo obezbeđenja za dobijanje kredita ili prodati i tako doći do likvidnih sredstava za finansiranje proizvodnog procesa.
• Robni zapis kao sredstvo obezbeđenja kredita je mnogo bolji od hipoteke ili drugih vidova ručne zaloge, jer ne opterećuje imovinu poljoprivrednih proizvođača, već su predmet zaloge poljoprivredni proizvodi.

Zasnivanje zaloge po robnom zapisu

• Imalac robnog zapisa može da koristi robni zapis, kao predmet zaloge za obezbeđenje potraživanja.
• Ukoliko poljoprivredni proizvođač ne izmiri dugovanje, koje je obezbeđeno robnim zapisom, poverilac može prodati poljoprivredne proizvode iz robnog zapisa na berzi, a ne putem suda, što znači da brže dolazi do likvidnih sredstava i naplaćuje svoja potraživanja. 
• Javno skladište ima založno pravo na uskladištenim poljoprivrednim proizvodima, kao obezbeđenje naplate svojih potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostalih potraživanja nastalih u vezi sa čuvanjem robe.

Prinudna naplata potraživanja obezbeđenog robnim zapisom

• Zakonska regulativa štiti interese i dužnika i poverioca u postupku prinudne naplate potraživanja po osnovu robnog zapisa:
• Poveriocu se garantuje naplata dospelog potraživanja, uz isključivanje eventualnih zloupotreba procesnih ovlašćenja dužnika (neosnovani prigovori, opstrukcije u postupku). Podizanje tužbe ili pokretanje bilo kojeg postupka ne sprečava sprovođenje započetog postupka naplate.
•  Dužnik se štiti od nesavesnog poverioca i eventulane štete. Ako se predmet zaloge kotira na berzi, poverilac mora pokrenuti postupak berzanske prodaje. Cena u nalogu ne sme biti niža od postignute trodnevne ponder cene pre podnošenja naloga. Ukoliko ne dođe do berzanskog posla, poverilac može pokrenuti vanberzansku prodaju (javna aukcija, neposredna pogodba) ili nastaviti berzansku prodaju. Ukoliko je dužnik pretrpeo štetu zbog naplate nedospelog  ili nepostojećeg potraživanja ili iz nekog drugog razloga, ima pravo na podnošenje tužbe sudu.
• Prilikom prinudne prodaje uskladištenog poljoprivrednog proizvoda, prvo se podmiruju troškovi prodaje, zatim obaveze prema javnom skladištu, a posle toga obaveze prema založnom poveriocu po osnovu robnog zapisa. Eventualni ostatak od prodajne cene isplaćuje se imaocu priznanice.