Zdrava Ekonomija

 Zdrava Ekonomija je projekat, koji je pokrenuo Kompenzacioni fond Republike Srbije uz podršku USAID-a, u cilju da informiše i obrazuje sve interesne grupe o načinu i postupku uključivanja u sistem javnih skladišta, funkcionisanju i prednostima sistema, kao i motivisanju učesnika da se u sistem uključe.

Sa realizacijom projekta se počelo u maju 2010. godine, a poslednja faza projekta je predviđena za maj 2011. godine.

Ovaj projekat je nazvan Zdrava Ekonomija, jer je fokusiran na aktuelne probleme domaće poljoprivrede i ekonomije, mehanizme rešavanja tih problema, doprinos oporavku domaće privrede i dostizanju zdrave nacionalne ekonomije. Zdrava ekonomija znači zdrav oikos – individualno gazdinstvo, a ako su individualna gazdinstva ekonomski zdrava, to znači da će i nacionalna ekonomija biti zdrava.

Zakon o javnim skladištima i Kompenzacioni fond uvode novi poredak u do sada neuređeno područje poljoprivredne proizvodnje, skladištenja primarnih poljoprivrednih proizvoda i njihove realizacije, vodeći računa o interesima svih učesnika.

Učiniti ekonomiju zdravom pretpostavlja revitalizovanje svakog pojedinačnog oikosa, a time i ozdravljenje ekonomije na nacionalnom nivou. Zdravo poljoprivredno gazdinstvo je put ka zdravoj poljoprivrednoj proizvodnji, a zdrava poljoprivreda je temelj zdrave nacionalne ekonomije.

Zdrava ekonomija počiva na uzajamnoj povezanosti resursa i interesa svih učesnika lanca agropreduzetništva, pri čemu svaki od njih ostvaruje veći benefit u lancu, nego delujući samostalno van lanca.

Osnovni ciljevi projekta Zdrava Ekonomija su:

• Upoznavanje javnosti sa sistemom javnih skladišta,
• Privlačenje i motivisanje interesnih grupa da učestvuju u sistemu,
• Stvaranje ekonomskog poverenja u održivost sistema i pogodnosti sistema, kao novog poslovnog koncepta.

Realizacija postavljenih ciljeva obuhvata sledeće aktivnosti:

• Treninzi. Direktan kontakt putem edukacije i prezentacije je optimalan način informisanja i komuniciranja sa svim ciljnim grupama: poljoprivrednicima, skladištarima i bankarima. Edukativni treninzi su koncipirani tako da pružaju odgovor na različita pitanja, uključujući sve učesnike u program.
  Prvi trening je održan na Andrevlju-CEPTOR, u periodu 31.05.-01.06. 2010. godine, a treningu je prisustvovao veliki broj skladištara.
  Drugi trening, namenjen predstavnicima bankara i osiguravajućih kuća je održan 09.06.2010. godine na Salašu 137-Čenej.
  Trening za predstavnike poljoprivrednih savetodavnih službi, mreže ruralnog razvoja i zemljoradničkih zadruga je održan na Insititutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, 14.06.2010. godine.
• Nastup na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Zahvaljujući prisustvu na poljoprivrednom sajmu ostvarena je komunikacija sa primarnim ciljnim grupama: veliki poljoprivredni proizvođači, skladišta i banke.
  Sajam je trajao od 15. do 22. maja 2010. godine, a Kompenzacioni fond je učestovovao u okviru štanda Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
• Uvođenje komunikacionog centra. Komunikacioni centar je predviđen kao model stalnog komuniciranja sa svim zainteresovanim poljoprivrednicima, skladištarima, bankarima i drugima.
  Pozivanje komunikacionog centra je besplatno, kako bi se pružio što veći broj informacija svima, koji su zainteresovani za sistem javnih skladišta.

ZDRAVA EKONOMIJA:

Oživljava i unapređuje poljoprivrednu proizvodnju. Zdrava ekonomija omogućava poljoprivrednom proizvođaču da planira i organizuje resurse i celokupan proces proizvodnje, umesto dosadašnjeg ad hoc odlučivanja i neizvesnosti. Sistem javnih skladišta poljoprivrednom proizvođaču daje priliku da skladišti svoja dobra kvalitetno i bezbedno, ukoliko ne želi da ih proda, bez rizika od depreciranja kvaliteta i kvantiteta dobara u skladištu. Robni zapis, koji dobija pri deponovanju, poljoprivredni proizvođač može iskoristiti prilikom dobijanja kredita, neophodnog za finansiranje planiranih faza proizvodnog procesa.

Unapređuje finansijsko poslovanje u agro sektoru. Robni zapis poslovnim bankama otvara novo tržište kreditnih korisnika-tržište poljoprivrednih proizvođača. Kreditna sredstva za poljoprivredne proizvođače predstavljaju slobodna sredstva, kojima se održava kontinuitet proizvodnje i realizacije. Kreditiranje poljoprivrednih proizvođača uz robni zapis bankama je naročito privlačan vid kreditnog poslovanja, jer nosi mali rizik, a veliki potencijal. Na taj način se agro sektor intenzivnije uključuje na tržište finansijskih instrumenata, a obezbeđuje se finansiranje poljoprivredne proizvodnje uz jednostavnije administrativne procedure i povoljnije uslove otplate.

Poboljšava infrastrukturu poljoprivredne proizvodnje i privlači nove investicije. Zdrav lanac agropreduzetništva, u kom se uspešno odvijaju procesi proizvodnje, finansiranja, realizacije i ostvarivanja prihoda, uz snažnu zakonsku regulativu, oštru kontrolu i dodatnu ekonomsku sigurnost, koju pruža Kompenzacioni fond, garantuju potencijalnim učesnicima kontinuitet, kvalitet i kvantitet funkcionisanja sistema.