Izmene i dopune Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode

Kompenzacioni fond je inicirao donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Kompenzacioni fond je izradio Nacrt izmena i dopuna ovog zakona, a njegova izrada je rezultat aktivnog učestvovanja Kompenzacionog fonda u primeni Zakona, kao i uočavanja potrebe da se u odreÄ‘enim delovima Zakon izmeni i/ili dopuni, u cilju njegovog poboljšanja i efikasnije primene. Ovaj nacrt je sada u fazi razmatranja od strane Radne grupe koju je obrazovalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Najvažnije promene koje se predlažu su u sledećem:

1. UtvrÄ‘ije se da javna skladišta mogu da izdaju robni zapis "na svoje ime".
2. Precizira se i pojašnjava dokumentacija za licenciranje javnih skladišta.
3. Precizno se definiše postupak licenciranja, obaveze i rokovi kod licenciranja javnih skladišta, kao i posledice njihovog nepoštovanja.
4. Važne izmene su vezane za obavezu osiguranja:
   - predloženo je da javna skladišta imaju obavezu da osiguraju samo skladišne kapacitete, a ne sva osnovna sredstva (tako je po važećem Zakonu), što predstavlja problem kod velikih sistema;
   - javna skladišta su dužna da kod licenciranja prilože dokaz o osiguranju deponovane robe na punu tržišnu vrednost tokom celog perioda važenja dozvole (do sada je postojala obaveza da javno skladište osigura robu, ali ne i obaveza da dostavi dokaz o tome, pa postoji rizik da li je javno skladište ovu obavezu ispunilo, što poverioce izlaže riziku nemogućnosti naplate svojih potraživanja iz vinkuliranih polisa).
5. UtvrÄ‘uje se zakonska obaveza osiguravača da ako se dogodi osigurani slučaj osiguranu sumu isplati neposredno imaocu prava po robnom zapisu i to po redosledu prvenstva: 1. javnom skladištu za neizmirenu naknadu; 2. poveriocu imaocu založnice, do visine neizmirenog potraživanja; 3. prenosiocu; 4) vlasniku robe.
6. Obaveza garantovanja za robu u javnim skladištima od strane Kompenzacionog fonda, koja je sada 100%, ograničava se na 80%, a predloženo je i limitiranje maksimalnog iznosa isplate po ostaviocu robe u javnom skladištu, koji iznos će utvrditi Ministarstvo poljoprivrede. Ova izmena znači da i vlasnik robe treba da ima interes da kontroliše stanje svoje robe u javnom skladištu, što je i praksa u svetu. U situaciji kada se vlasniku robe garantuje nadoknada štete u potpunosti, isti nema motiv da dodatno kontroliše svoju robu, što povećava rizik kojem je izložen Kompenzacioni fond.
7. Ukida se Upravni odbor Kompenzacionog fonda, ostaje samo Nadzorni odbor sa 3 člana, na koji način se racionalizuje poslovanje Kompenzacionog fonda.
8. Predloženo je uvoÄ‘enje dvostepenog sistema skladištenja poljoprivrednih proizvoda. U Srbiji pored sistema javnih skladišta posluju i skladišta koja rade samo po Zakonu o obligacionim odnosima, tj. nemaju obavezu licenciranja i nemaju posebnu kontrolu svog rada. Sve zemlje u EU za skladišta koja skladište robu trećih lica propisuju obaveze koje takva skladišta moraju da ispune da bi ostavioci robe imali sigurnost da će robu i podići u količini i kvalitetu kako su je predali na čuvanje. U dvostepenom sisremu, prvi stepen činila bi licencirana javna skladišta, dok bi u okviru drugog stepena bila skladišta koja nisu javna, ali koja takoÄ‘e čuvaju poljoprivredne proizvode trećih lica. Izmenama Zakona se predlaže da i skladišta u drugom stepenu moraju biti kontrolisana i obavezna da ispune minimalne uslove za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, što će povećati ukupnu sigurnost za ostavioce robe.
9. Precizira se sadržina Registra javnih skladišta.
10. Predloženo je da elektronski registar robnih zapisa vodi Kompenzacioni fond.
11. Uvodi se obaveza Ministarstva poljoprivrede da Registar javnih skladišta vodi i u elektronskoj formi.
12. Precizira se postupak oduzimanja dozvole i brisanja iz Registra javnih skladišta.
13. Definiše se postupak zamene i poništenja robnog zapisa.
14. Postupak prinudne naplate poverioca po robnom zapisu se pojednostavljuje za poverioca.
15. Povećavaju se ovlašÄ‡enja za inspektore, a postupak koji primenjuju je ureÄ‘en efikasnije.