15.11.2013 15:03

Promocija Kompenzacionog fonda

U Regionalnoj privrednoj komori održan je okrugli sto posvećen promovisanju Kompenzacionog fonda Srbije, licenciranju što više skladišnih kapaciteta radi lagerovanja poljoprivrednih proizvoda i uključivanju što većeg broja poljoprivrednih proizvođača u ovaj sistem.

Kompenzacioni fond, čija je osnovna uloga da nadoknadi štetu koja nastane u javnim skladištima, osnovan je Zakonom o javnim skladištima 2009. a sredinom 2010. počelo je licenciranje skladišnih kapaciteta. Međutim, ovaj sistem nije još zaživeo u potpunosti budući da ga poljoprivrednici i dalje ne koriste u većem broju.

Tatjana Đukanović, zam.dir. Kompenzacionog fonda RS

„Kompenzacioni fond garantuje, pre svega poljoprivrednim proizvođačima koji lageruju ono što proizvedu u javnim skaldištima, da neće ostati bez onoga što su proizveli ukoliko javno skladište nije u mogućnosti da mu štetu nadoknadi.“

Sada je zadatak licencirati što više skladišnog kapaciteta da bi se svim poljoprivrednicima obezbedio kvalitetan i siguran lager. Trenutno ima 15 licenciranih silosa sa oko 100.000 tona skladišnog kapaciteta a pristup je na dobrovoljnoj bazi. Sigurnost sistema pokazana je u nedavnim inspekcijskim kontrolama direkcijske robe gde nije falio ni jedan kilogram lagerovanih proizvoda. U našem regionu u sistem je uključena nekadašnja „Fidelinka“ a sadašnji „Agroposlovi“.

Tatjana Đukanović, zam.dir. Kompenzacionog fonda RS

„Ono što izdvaja ovaj sistem od ostalih načina skladištenja je pre svega inspekcijski nadzor Ministarstva poljoprivrede koji nije samo u postupku licenciranja nego je stalan i konstantan u redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima.“

Za poljoprivrednike je najvažnije da ne prodaju svoje proizvode u žetvi, kada su ponuđene cene izuzetno male i uložena sredstva se ne mogu ni vratiti pa je ovaj sistem potencijalno rešenje budući da država daje i određene subvencije.

Tatjana Đukanović, zam.dir. Kompenzacionog fonda RS

„Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje subvenciju za troškove lagera. Tert troškova lagera ne pada isključivo na proizvođača. On odlaže prodaju do momenta kada njegov trud, uložena energija i novac postanu ekonomski isplativi.“

Jedna od prednosti je i robni zapis, koji mogu izdavati jedino javna skladišta. On predstavlja hartiju od vrednosti prihvaćenu od strane Narodne banke koja ima status adekvatnog sredstva obezbeđenja. Hartija je prenosna, može se založiti kod bilo koje banke čime se može obezbediti daleko povoljnije kreditiranje a moguće je da robnim zapisom trgujete bilo na berzi ili van nje pa se smatra mnogo boljim rešenjem od hipoteke.

U RPK smatraju da za niskoprofitabilnu delatnost sa nedostatkom obrtnog kapitala poput poljoprivrede ovo predstavlja veoma važno pitanje. Osim što će se smanjiti pritisak na tržište u vreme žetve i razdvojiti roba po kvalitetu, zaživeće i berza robnih zapisa odnosno zaboraviće se hipoteke jer postoji kvalitetniji zalog.

Ivan Vojnić-Tunić, gen.sek. RPK

„Mi smo zato pokušali danas da pozovemo zainteresovane grupe – poljoprivredne proizvođače, organizatore, lokalne samouprave, skladištare, trgovce i bankare. Svi oni učestvuju u ovakvom lancu i svi treba da nađu interes.“

Poljoprivreda će morati naći novi način finansiranja jer se agrarni budžet za narednu godinu smanjuje a i takav iznos će se koristiti za plaćanje neizmirenih obaveza. Takođe, biće drugačiji i način podsticaja i subvencionisanja pa će biti problem finansirati samo setvu koja npr u našem regionu na 206.000 hektara zahteva 110 miliona evra.

Video: Promocija Kompenzacionog fonda


« nazad
baner13 Pravilnik za upravljanje robnim zapisima Priručnik za rad javnih skladišta za zrnaste kulture Agroservis
Produktna berza
Ponderisana cena bez pdv-a din/kg: kukuruz (18.09.) 14,50 soja rod 2019. (17.09.) 35,40 pšenica rod 2019. minimum 13% proteina (06.09.) 17,20
Ažurirano 21.09.2019. 19:49:03
Vremenska prognoza
< >
Vremenska prognoza »
Kompenzacioni fond Republike Srbije
Produced by headmade.rs